петак, 25. август 2017.

Иван Циглар: оТУд, нЕ оДуД!I

ISBN: 978-86-80956-01-5
Богат је онај што живи споро 
(шта ће ти живот који брзо прође)


Када сам напунио шездест, ухватио сам себе у лудачкој варијанти размишљања. Било је — ма само да напуним шездесет и пету па да одем у пензију!

Зашто?

Зато што ми је постало јасно да сам роб болесног друштва. Дакако да је јако болесно чим могу да пожелим да ми године прођу што брже. И то не једна, него пет? Боже ме саклони, па какав је то живот? Живот у којем желиш да остариш што брже да би после покушао да живиш полако? Знам за неке би после покушао да живиш полако? Знам за неке луднице, али за за овакву..., па то само овде може да буде. 

Чему то води? Значи ли то да је и мене ухватила болест безнадежности, мада сам прилично сигуран да од мене има прилично болеснијих и безнадежнијих. Али свеједно и ово је довољно страшно. 

Ми смо изгубили све битке покушавајући да се носимо са ненормалним. Зато смо као и све кукавице прихватили да је ненормалност најнормалнија ствар у животу. Један систем вредности је уништен, други није успостављен. Ето рецимо, жене би да се понашају као мушкарци, битнија им каријера од породице. Хтеле би да се свет врти око њих као да то до сада није био случај. Мушкарци су пак почели да се претварају у кретене јер се скоро ни за шта не питају. Престају да буду битни, а што је још горе и потребни. 

Све се погубило, планета се уместо око сунца обрће око новца, како је то неко лепо приметио. Има ли ту места за човека, осим као јединке од које се очекује да буде и роб и роба. Уз то онај несрећан, срећни кује да буде и роб роба. Уз то онај несрећан, срећни роб. 

Гесло је: Ма ћути јер може бити и горе.

Е, па неће моћи горе. Неће бити времена за то. 

Зато и мислим да је богат само онај човек који уме да живи полако. Зато и желим да бар мало живим полако па макар ми оних пет година пролетело као трен.

Живот који се своди на вечиту јурњаву за нечим и није живот. Чак ни његова имитација. Ма, није ни промаја, јер безопасан је. И тако даље.

Све даље и све остало што ће да преостане само је класична реклама и маркетинг.

Иван Циглар


Нема коментара: